Poseta

in Oprosti mi stihove

Privučem sebi jorgan i kažem:
“Sedi na kraj kreveta. Lepo što si svratila.
Što si to donosila? Imam sve. Nosi deci”.
Kažeš da čuvam za kasnije, kad odeš,
a ja prećutim da mi tek onda ništa neće trebati.
Pipneš mi nadlanicom srce i kažeš:
“Jao, pa ti sav goriš”.
“Sad je dobro, kako je bilo”, kažem,
“bolje od ovoga neće biti”.
Teraš me da pijem limunadu,
“Izgubio si puno tečnosti”, kažeš,
a ja obećam da neću više plakati.
“Hajde, makar pokvasi usne”, moliš me,
a znaš zbog čega su suve.
Zapovediš da moram mirovati,
a znaš da ne umem, nego tek da kažeš.
“Nemoj da moram da brinem.
Bar nekad budi pametan i poslušan.
Hajde, javi ako ti nešto treba
i nemoj da se prepustiš,
a ja ću gledati, čim budem mogla,
ponovo u san da ti svratim”.

© 2019 Goran Tadić