Plan(ina)

in Oprosti mi stihove

Plan je ovakav:
napraviću planinsku kućicu
(planinu sam već napravio).
Uselićemo u poslednji čas,
pred višemesečnu mećavu.
Imaćemo sto kubika drva,
sto dana, sto noći za planiranje
prvih sto godina sreće
i za dogovor o tome
koliko će nas biti za stolom.
Na satenskoj postelji
pisaćeš moju biografiju.
Između dva poglavlja,
na zamagljen prozor,
zapisaću svoj kardiogram,
koji će pred zoru postati kristalni stih,
spreman da nam, čim otvorimo oči,
izda dnevnu i noćnu zapovest.

Eto, možemo po planu,
a može i ovako da ostane,
kao da se ne poznajemo.

© 2019 Goran Tadić