Kad se najmanje nadam

in Oči naše

Kad se najmanje nadam
zaboliš tamo gde se najmanje nadam.
Ne poznajem te takvu, niti sebe takvog znam,
pa se pitam boliš li me ti, il’ se bolim ja.

Ima nečeg tvog u meni
i nečeg mog što nije u meni
što zaboli tek da zaboli,
tek da pokaže zube
i dokaže da nisam gazda u svom srcu.

Kad se najmanje nadam
zapitam se čemu da se nadam
kad ne umem da se nadam.

Umeš za oboje da gledaš u karte,
umeš da odlučiš da ćemo biti srećni,
umeš da budeš sve što želim da si,
umeš da umeš sve što ne umem,
umeš i da zaboliš
kad se najmanje nadam,
pa se pitam da li to umeš ti,
ili je to jedino što umem ja.

© 2019 Goran Tadić