Ne spadaš više među meni drage ljude

in Oči naše

Ne spadaš više među meni drage ljude.
I kad bih te se setio ne bih znao
šta ću s uspomenom na izbledelu tebe.
Sama si se potisnula iz mog srca,
sama odlučila da budeš sama i budem sam,
samo što ti svoju samoću deliš s ljudima,
a ja svoju sam sa samim sobom.

Zagrcnem se ponekad slanom kišnom kapi,
skliznulom iz slike koju vidim kad zažmurim.
Nažalost, preživim, pa opsujem sebe
što dopustim sebi da si mi još uvek lepa,
i što još uvek želim da je tebi bolje nego meni,
mada više ne spadaš među meni drage ljude.

© 2019 Goran Tadić