Nedostajemo

in Oči naše

Nedostajemo trenucima
za koje smo mislili da će postati večnost,
nedostajemo spokoju, miru i nemiru,
dugim razgovorima i kratkim pauzama između njih,
nedostajemo zdravici pri ispijanju kajsijevače,
nedostajemo nežnostima i bezobrazlucima,
pametovanju i glupiranju,
nedostajemo drugarstvu,
nedostajemo dodirima.
Nedostajemo večeri za dvoje
i svemu što je za nas dvoje,
nedostajemo crnom vinu,
barikiranom i dekantiranom,
nedostajemo svemu što više nije naše.

Nedostajemo smehu do suza,
nedostajemo ljubavi,
nedostajemo sreći,
nedostajemo životu,
nedostajemo nama i meni,
ponekad možda nedostajemo i tebi.
Nedostajemo svemu čemu
niko drugi ne nedostaje.
Nedostajemo pijačnim prodavcima
da ti kažu dobar ti čoek i da mi kažu slatka ti ženica,
da odgovoriš aj što je dobar, nego što je najbolji,
da odgovorim aj što je slatka, nego što je najslađa.
Nedostajemo svemu što nam je bilo taman,
nedostajemo svemu čemu nikad niko
ovako kao nas dvoje neće nedostajati.
Nedostajemo prošlom vremenu
koje nikako da prođe.

© 2019 Goran Tadić