Neko poput nas

in Kad pročitaš, spali

U noćima poput ove
u pustoj sobi poput moje
usnama poput mojih
nedostaju usne poput tvojih,
pa je tužno kao što je tužno
to što neko poput nas
nema hrabrosti za ljubav.
Radije će zaplakati nego se nasmejati,
navika je čudo.

Neko poput tebe misli da je zaboravljen,
pa se trudi da zaboravi nekoga poput mene,
a što se više trudi jače boli
mesto u kom boluje neko poput mene.

Neko poput mene ne veruje da je voljen,
pa tera od sebe nekoga poput tebe,
i što ga više gura sve jače boli
mesto u kom boluje neko poput tebe.

Takve su noći poput ove,
nije do usana tvojih i mojih,
nije do tebe i mene,
to se dešava nekome poput nas.

© 2019 Goran Tadić