Goran Tadic

San pred san

Umesto mene maziš rame dok nameštaš bretelu, nakriviš glavu, prisloniš obraz na nadlanicu, zadrhtiš i zastaneš, jer strepiš kako ćeš bez mene podneti ono što sledi ako nastaviš. Umiriš prste i misli, miruješ, al’ djavo ne miruje, uđe u prste, tera ih da traže žilu kucavicu na tvom vratu, pa ih ponovo zavuče ispod bretele …

San pred san Read More »

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu