Nikad nećeš biti bivša. U misli bi mi, kao u san, dolazila da me pitaš znam li zašto ne mogu da spavam, jesam li konačno srećan tako sam, da li znam da sam ti bio važniji od svega i da si me volela više no što zaslužujem, više no što me je iko ikada voleo, …
Tuga bez mene nije ono što je bila. Ne piše, al’ se povremeno javi bez reči da se podsetimo zajedničkih dana i noći. Ćutimo, razumemo se. Pravi se da nije tu, pravim se da ne znam da je tu, mada prepoznam njene pokrete u grlu i oku. Falim joj, ne ume bez mene. Zavolela me, …
Zaustavilo me vreme, ne da da ga imam i da ga trošim. Kako se zove nemanje sebe? Poluživot, ili polusmrt? Niko ne primećuje da se nemam, svakom je svoje nemanje najvažnije. Šta treba da se desi da bih se desio? Šta ako se nikad ne desi? Šta ako se nekad desi? Hoću li prepoznati razliku? …
Ništa anđelima ne znači tvoja rešenost da nekoga kome si suđena kazniš svojom ravnodušnošću. Ne pitaš se ti, već luđi od tebe. Ne vredi se opirati onome čemu se niko nije odupreo. Dok trepneš postaćeš najlepša, najdraža, najbolja, najsve nekom najlepšem, najdražem, najboljem, najsvemu, žvrljaćete gluposti po stranicama spomenara, kao da vam je prvi put, …
U pola noći da te probudim ima da znaš koliko smo ti plus ja i koliko bih, nedajbože, bio ja minus ti. U pola noći da te probudim ima da znaš u kom sam trenutku shvatio da želim da te budim u pola noći da bih te podsetio da bez tebe ne bih mogao i …
Prinesi usnama noć, dahom je zagolicaj i slatkim, bezobraznim rečima pozlati, onako kako to meni radiš kad ti se hoće, a uvek ti se hoće, jer ti se može, pa se i meni može kad si toliko lepa (a lepa si koliko si voljena). Prinesi usnama noć, dahom je zagrej, nek’ se preznoji od želje …
Nedostajemo trenucima za koje smo mislili da će postati večnost, nedostajemo spokoju, miru i nemiru, dugim razgovorima i kratkim pauzama između njih, nedostajemo zdravici pri ispijanju kajsijevače, nedostajemo nežnostima i bezobrazlucima, pametovanju i glupiranju, nedostajemo drugarstvu, nedostajemo dodirima. Nedostajemo večeri za dvoje i svemu što je za nas dvoje, nedostajemo crnom vinu, barikiranom i dekantiranom, …
Ja naravno ne znam zašto mi sviće, al’ nekim čudom vaskrsnem pred zoru i molim Boga da već jednom svane zora kad se nekim čudom to čudo neće ponoviti, pa da dušu odmorim, makar mi Pakao bio namenjen. Znam, Bože, da ne možeš sve sam, al’ ja ti oko mene više ne mogu pomoći. Nikad …
Nakon mnogo godina, sretnemo voljeno biće koje nas je „oduvek i zauvek“ volelo. Nije to pravi susret, već skrivanje pogleda od pogleda i nagli prelazak na drugu stranu ulice. Nema na nama šta da se vidi, nema od nas šta da se čuje, nema šta da nam se kaže. Bili smo voljeni, to se ne …
Pokušavaš pogledom u mom pogledu da pročitaš dokle smo spremni da odemo i da li ćemo želeti i moći da se vratimo. Oboje znamo da moja šaka zaglavljena među tvojim stisnutim kolenima samo glumi da ne može preći granicu. Tako me dobro gledaš, dok se tako dobro uzdržavam da ne odgrizem mesta koja ljubim… Ne …
