Proza

„I to će proći“ uteha je onima kojima je loše, a kletva onima kojima je dobro.

Opusti se, mila, za greh koji sam smislio još uvek nije propisana kazna.

Ne muči tebe to što me nećeš kupiti, već to što nikada nećeš saznati moju cenu.

Naplati, Bože, ali odvojeno.

Tebi je važno šta ćeš obuti, za mene je pitanje časti kojim ću te rečima izuti.

Letećeš, ili samo razgledaš? Reci, da ne palim srce bezveze.

Retkost su brodolomnici koji ne stežu grčevito ostatke broda da bi spasili svoj život, već da bi spasili brod.

Količina uzgubljene duše, potopljene u tuđe telo, jednaka je otporu dodirnute duše.

Od ponedeljka te ne volim! (Od „onog tamo“, naravno…)

Sa srcem je kao sa hlebom… Što je veća sirotinja, veća je želja da se zadnji komad sa nekim podeli.