Nije to bio pogled

Nije to bio pogled, već skener.
Imala je urođeni čitač snova u očima.
Sa lakoćom je čitala stihove
iz mog preznojanog srca
i mazila me na prvi pogled.

Čudo neljubljeno, bojim te se.
Ne boj se, samo želim da te slomim.
Hajde da pišemo pesmu, reče,
lepe reči i slova ne bole.
Uzalud sam se opirao,
uveliko je diktirala, stih po stih.
Ne vredi, rekoh, nisu nam srca slepljena,
a ona se smejala, verovatno mojoj pameti.

Rekoh da joj mogu biti drug,
a ona reče da joj je muž najbolji drug,
da sam nešto, a njoj ću biti ništa,
ako ne priznam da me pročitala pogledom.

Ne, nije to bio pogled, već skener.
Čkiljila je, da ne budem lak plen
i gledala kroz trepavice
plišanog medu iza rešetaka.

Znao sam da se igra.
Pristao sam, bez pogovora,
jer me zanimalo
šta ume sa kamenom.

Ne mogu ti dotaći lice, reče.
Ne čudi me, čudo neljubljeno,
bezličan sam, ne vidiš me.
A ona se smejala,
verovatno mojoj pameti
i onom što je u mojim krhotinama
jednim pogledom pročitala.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu