Goran Tadić do sada je objavio pet zbirki svojih ljubavnih pesama:

Satenski stihovi, objavljena u maju 2011.

Oprosti mi stihove, objavljena u septembru 2012. 

Duša u mekom povezu, objavljena u junu 2013.

Oči naše, objavljena u oktobru 2014.

Kad pročitaš, spali, objavljena u januaru 2016.

U recenziji Satenskih stihova profesor Miodrag Radović, pored ostalog piše:

U pesmama Gorana Tadića osnovna tema, intonacija i raspoloženje jeste nežnost. Ako postoje dve vrste pesnika, robusni i grubi i nežni ili melanholični, onda je Goran Tadić pesnik izrazito nežnoga duševnog sklopa i pitomog mentalnog habitusa.

Njegovi satenski stihovi su satkani od nežnosti, osećanja i od nežnih reči. Bezmalo, sva poezija Gorana Tadića je trijumf blagosti, mekote, baršunastog stila. Pevanje je nežna empirija i kada se događa kao čitanje, ili pisanje. U svom nemiru i neprestanom samoispitivanju, pesnik je smerna kritika samoživosti i arogancije. To kod pesnika ide do samoporicanja i demistifikacije. Iako pesničko nadahnuće crpe iz sveta svoje subjektivnosti, pesnik Goran Tadić depatetizuje finom samoironijom vlastitu narcisoidnost.

U poeziji Gorana Tadića ima mnogo iskri, koje čitalački trenutak mogu da ozare obasjanjima neočekivanog smisla. Jednostavni i nepretenciozni (slobodni) stihovi Gorana Tadića i sami su dašak slobodnog mišljenja čoveka koji se ne miri da robuje istrošenim konvencijama i banalnostima života. Čak ako ovu poeziju shvatimo samo kao stilske vežbe jednog darovitog eksperimentatora rečima, one ipak deluju kao pesničko osveženje sposobno da čitalački ulepša trenutak i da ga otrgne od vladavine očaja i besmisla. Iako za sebe skromno tvrdi da je „samo slovoslagač, nepismen i bezimen“ („Pesnik“), Goran Tadić je dostojan da se bez zazora i stida nazove pesnikom. Nepatvorenim. Pravim.

© 2017 Goran Tadić