Praznina

Navikneš se na prazninu,
lažeš sebe da ćeš je popuniti kad budeš želeo,
kad budeš imao vremena, kada ti dosadi.
Drugi su te ispraznili i nećeš im pružiti šansu
da iz tebe istisnu i prazninu.

U tebi ništa ne zvecka, ne šušti,
ne golica, ne svrbi, ništa ne boli.
Nema ničeg što bi se moglo dodirnuti,
pomeriti, promeniti, pokidati.
Bezbedan si.

Spreman si, bez nadoknade,
ranjive da obučiš kako ne biti ranjiv
i kako ne obraćati pažnju na one
koje nešto žulja iznutra.

Tvoja snaga je u ravnodušnosti,
kojom kažnjavaš one koji su te praznili.
Praznina nije lepa, nema miris, ne čuje se,
ali bar nije ružna, ne smrdi, ne galami.
Nema prašine, nema paučine,
ničeg čega bi se stideo.
Sa njom umeš jedino ti,
jer ništa ne zahteva.

Nerado gledaš izvan sebe,
jer bi te nešto moglo ispuniti.
Na tvoju radost, kada pročkiljiš,
ne vidiš ništa.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu