Vođen izraženim osećanjem odgovornosti prema urođenom talentu, stvaram i kada posumnjam u valjanost svog dela. Svaki pokušaj da objasnim način njegovog nastanka liči na mistifikaciju sasvim običnog oblika ljudskog izražavanja, ili pak demistifikaciju uzvišenog kreativnog čina. Ispostavilo se da zapravo ne umem da objasnim nešto što na sasvim razumljiv način prikazujem u svojim kreacijama. Objašnjenje je jedino meni važno, ali do njega neću stići. Kolebanje između objašnjivog i neobjašnjivog, tajanstvenog i stvarnog podstiče kreativnost, pa novo pitanje biva odgovor postavljenom pitanju.

© 2017 Goran Tadić