Sinko

E, moj sinko, put koji je pred tobom mogao bih vezanih očiju preći,
al’ kakva je radost znati na kom će ti se mestu srce pomeriti?
Od male će ti koristi duga svetla biti,
kada ti preko pune linije nečija duša krene u susret.

Ti si ja iz najboljih dana, za koje sam mislio da su najgori,
iz najgorih noći, za koje sam mislio da su najbolje.
Neprijatno ti je što te tako dobro znam?
Pusti to, sva su srca čednija od mog, pa se ne stidim.
Znam na kojoj krivini ti je srce produžilo pravo,
i bolje od tebe znam kako si ga izvukao iz ambisa,
uveren da si stekao korisno iskustvo.
Znam kako si ga ravnodušno negovao,
verujući da je odbolovalo sve buduće boljke
i kako si se radovao kada je počelo na kamen da liči.
Najmekša su ona što na kamen liče.
Ne brini, to kažem samo tebi.
Glupavo ti to tvoje srce, sinko,
al’ nemoj se jediti, ni tuđa nisu pametnija.

Ne pitaj za savet, ni sebe ne bih umeo posavetovati.
Tek treba da stekneš ono što ćeš za sobom ostaviti,
a ja pakujem ono što ću poneti sa sobom.
Da, naći će se mesta i za prvu ljubav,
koju pamtim samo po rednom broju.
Ne veruješ mi, al’ tvoje nikad više i moje nikad više nisu isto.
Prva ljubav je epizoda, poslednju tek treba da zaslužiš.
Prvu si prepoznao kada se desila,
poslednju ćeš poznati tek kada prođe.

Žurim na put. Žmurim, jer me ni jedna krivina ne može iznenaditi,
a nečija duga svetla tebi su namenjena,
da te zaslepe, da pređeš punu liniju
i isprekidanim dahom ispišeš stranice istorije srca.

Ne slušaj, sinko, ni mudrije od mene
i ne dozvoli nikom da ti se obraća sa „sinko“.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu