Toliko o toj… ljubavi

Toliko o toj… ljubavi.
Pokazala se lepšom u glavi nego na delu.
Cirkus u grudima, misli sa šljokicama…
Ne sećam se, bilo je još nešto…
Ah da, strast…
Znao sam, naravno, da ljubav nije ljubav,
al’ šta sam trebao da učinim?
Da odustanem?
Da se odreknem tog nečeg
što živim i što me živi?
Šta bi od mene ostalo?
Voleo sam onako
kako bi svako voleo da je voljen,
osim onih koje sam voleo.
Ne mogu više.
Mene su moje šanse prokockale.
Toliko o toj… ljubavi.
Bila je moja religija, moja vera i nada,
uzvišeni smisao bezmalo beživotnog života.
Verovao sam joj više no ona meni,
a pokazao se boljim od nje.
Veličao sam je – ponizila me.
Ipak, ništa o njoj ružno neću reći,
zbog dece i onih koji joj ipak veruju.
Praštam joj, nije znala šta čini.
Trebala mi je doživotna ljubav,
a ne ona sa rokom trajanja do prvog tuširanja.
Ne znaju voljeni ono što znaju oni koji vole.
E, moj ja, sve znam, a umreću glup.
Neka, idemo ispočeta, ali ovog puta bez mene.
Uvek će biti entuzijasta, uverenih da ta ljubav…
Nije važno, toliko od mene o toj… ljubavi.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu