Ubi me prenežna reč

Bolno, lako, polako,
ubi me prenežna reč,
pronađena u iskopinama duše,
jalovom nalazištu želje.
Kao nafta, umesto tražene vode,
nezadrživa, neizdrživa reč
kulja iz dubine plitkog uma
i sliva se niz drevne padine lica.

Vlada bezakonje ljubavi.
Na najmanji mig poteže se srce
u samoodbrani.
“Bolje on(a), nego ja.
Ne sme nežno.
Ne sme da boli.”
Strah od ljubavi
inicira nasilnu,
prislinu nežnost.
Ne treba svakom dati dozvolu
za nošenje i upotrebu srca.

Može nežnije, mora.
Htedoh da zagrmi od nežnosti,
grudi da mi se raspadnu
kada kažem šta vidim kada te vidim
i kako mi je, slepom, kada te ne vidim.
Nemam reči za tebe, a samo sam želeo
nešto nežno, najnežnije
preko usana da prevalim,
pa ako preživim – preživim,
al’ ubi me prenežna reč,
pre no što je izgovorih.
Ubi, jer na tebe liči.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu