Venčanje

Ni država ni nebo ne priznaju
moj nevenčani život sa tobom, odvojen od tebe.
Da nisam svojeglav i svojedušan,
ne bih te pronašao i oženio, bez tvog znanja,
ne bih svakog dana slavio nešto tvoje
i ostajao bez daha,
da više vazduha tebi ostane,
gde god da si.

Odvojim od ovo malo crkavice, što zaradim,
sakrijem, pa premestim, da ne pronađeš,
ako slučajno rešiš da živiš sa nama.
Štedim za zlatne dane sa tobom.
Ne prolazi život, već ja.
Svi prođu.
Neko ukrade putokaz, nosi ga sa sobom,
misleći da će tako lakše do cilja,
a nisu svi ciljevi na kraju.
Do početnog cilja,
pred kojim se na kolena pada,
stiže se bez putokaza.
Tako sam i ja, ponosno, pao na kolena,
pazeći da ne primetiš,
pa da moraš da me odbiješ,
ili da se dvoumiš, daleko bilo.
Bio sam najsrećniji prosjak,
ti najlepša mlada,
zauvek mlada,
zamalo moja,
zamalo žena.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu