Zeleno i žuto

Sve dok misliš na mene, neću prestati da mislim na tebe,
ni da se pitam zašto baš ja umem da ti nacrtam osmeh
i zašto baš ja zauzimam mesto korisnijim mislima i korisnijim ljudima.
Mislim da si me izmislila, jer nisam postojao dok te nisam sreo.
Tvoje usne i oči bile su samo lepe i morala si naći način da zablistaš,
da ljudi primete da si lepša no ikad i posumnjaju u tvoju vernost vereniku,
jer zna se zbog čega se postane lepša no ikad, pa si me izmislila,
ne sluteći da si me rodila i da ćeš me ubiti, kad prestaneš da misliš na mene.
Lep si mi život podarila. Zelenim mislima bojiš moje žute misli i žute godine.
Moji dani u sepia tonu i noći bez pigmenta dobiše smisao zelenog.
Ne mogu da prestanem da se pitam zašto tvoje zeleno srce misli na mene
i zašto brine šta će sa mnom biti kada se postidi svojih misli.
Nema razloga za brigu, nije sve tako žuto.
Zelena pukotina na mom srcu nije rana, već linija života.
Bez griže savesti, ustupi moje mesto korisnijim mislima i korisnijim ljudima.
Kad žuti uvenu, zeleni požute. Ne znam šta sledi nakon toga.
Možda se na nebu sretnu uvele uspomene, pa se ispričaju, kao stari znanci,
prisete zelenila i raspituju ima li još nekog od njihovih.
Već sada smo sami sebi uspomena, jer moraš prestati da misliš na mene.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu