Znam zašto ponekad nekoj ženi dopustiš da mi se približi

Znam zašto ponekad nekoj ženi
dopustiš da mi se približi –
brineš da mi srce ne zarđa od nerada,
da se ne pokvari, kao ja,
pa uvračaš da se osmehnem očima,
za koje pomislim da su sasvim nove,
da govore drugačijim jezikom
od onog kom su me tvoje oči s lakoćom naučile.
Raduje te svaki moj nespretni pokušaj udvaranja,
kikoćeš se iz prikrajka, prisećaš se…
Tajnim znacima, ženi koja ništa tvoje nema,
daješ detaljno uputstvo za mene,
a ja se čudim kako neko ko me prvi put vidi
tačno zna šta volim.
Pomisliš da sam na dobrom putu da te prebolim,
a mene sramota da drugu u tvojoj blizini poljubim,
pa slažem da moram na duži put
i da se ne isplati da me čeka,
jer ću se vratiti bolestan i star.
Čudi me da ne znaš da znam
da si u mojoj blizini,
kad god imaš vremena.
Znaš, ali se bojiš da ću
pomisliti da me pratiš,
jer me još uvek voliš.
Ne brini, znam da to nije ljubav,
nikad nije ni bila.
Samo proganjamo jedno drugo.
Osetiš da se provlačim kroz tvoje zenice,
kad god umislim da sam nevidljiv,
pa se radujem kada ti oči ne zasuze
i milo mi što te nisam rastužio.
Te tvoje lažljivice
neizgovorene suze ostave za kasnije,
kad pomisliš da sam zaspao,
pa se na miru isplaču za oboje,
a ja besnim što još uvek nisam umro
da ne gledam kako te mučim,
da ne gledam kako misliš da nisam tu
i kako se pripremaš da mi ovih dana
dogovoriš susret sa ženom koja ništa tvoje nema,
ne bi li me usrećila i odvukla od tebe.

Pišite nam
Posetite moju stranicu
Posetite moju stranicu